Vaš put ka boljem životu počinje ovdje

Individualna psihoterapija podrazumeva seanse u kojima učestvuju samo terapeut i klijent. Seansa traje oko 50 minuta. Najčešće preporučeni ritam je jednom nedeljno. U zavisnosti od potreba klijenta može biti i ređe, ali i češće (dva, tri puta nedeljno).

Cilj individualne terapije je rešavanje tegoba, ali i osvešćivanje i prihvatanje sebe, kao i sagledavanje sebe i socijalne sredine na drugačiji način. Osoba pronalazi nove načine da ostvari zreo i konstruktivan kontakt sa sredinom. Kao rezultat oseća se zadovoljnije, ispunjenije i na kreativniji način usmerava svoju životnu energiju.

Grupna psihoterapija, poput individualne, pomaže ljudima da unaprede svoje načine nošenja sa problemima. Međutim, ovde se osoba, osim sa terapeutom, susreće sa grupom ljudi. Ova vrsta terapije usmerena je na interakcije među članovima grupe, pa je posebno prikladna za one osobe koje imaju problem u socijalnim odnosima.

Grupa predstavlja socijalnu sredinu u malom i kao takva nam nudi:

Terapija sa parovima najčešće podrazumeva rad sa partnerima. Ali ona može da se primeni u radu sa bilo koje dve bliske osobe (brat i sestra, majka i kćerka, majka i sin, otac i sin, dva prijatelja itd). U ovoj vrsti terapije, uz pomoć terapeuta, klijenti rešavaju svoje konflikte, uče da izražavaju emocije na konstruktivan način, da uvažavaju različitosti, kao i da neguju partnerski odnos, osvešćuju koja uverenja i stavovi ometaju njihov odnos u braku, sa partnerom itd.

Terapija sa parovima se najčešće koristi kada:

Ovaj vid terapije usmeren je na rad sa osobama koje planiraju da stupe u brak ili koje su nedavno stupile u brak.

Izbor bračnog partnera i odluka da se stupi u brak predstavlja jednu od najvažnijih životnih odluka svake osobe. Izbor bračnog druga zavisi od stavova, vrednosti, navika svakog pojedinca. Partneri se najčešće biraju po uzoru na uspešne partnerske odnose roditelja ili odbacuju ono što se pokazalo kao neuspešno u svojoj primarnoj porodici.

Nekada osobe stupaju u brak i pod pritiskom sredine iako u stvari nisu našle pravu osobu za sebe i ne osećaju se spremnom za taj korak.

Osnovni preduslov za harmoničan i srećan brak je separacija odnosno odvajanje od svoje porodice. Izabrati „pravu“ osobu da bude životni saputnik nije lako. Ukoliko niste sigurni da li pravite pravi izbor obratite se stručnjaku. Traženje saveta od prijatelja i rođaka nije idealno rešenje s obzirom da oni ne mogu da budu neutralni i nemaju stručna znanja.

Savremeni način života, brz tempo, kao i sve manje slobodnog vremena veliki su izazov, naročito za roditelje. Oni su rastrzani između borbe za egzistenciju i potrebe da obezbede što veća materijalna sredstva, sa jedne strane, i potrebe da se posvete deci, sa druge strane.

U takvoj situaciji često smo nervozni, previše zahtevni ili previše popustljivi. Deca nemaju sposobnosti kao odrasli da izraze svoja osećanja, strahove, razmišljanja itd. Mnogi se u takvoj situaciji okreću virtuelnom svetu kompjuterskih igrica i interneta ili pronalaze druge načine da se bore sa negativnim osećanjima. Na takav način deca se sve više otuđuju od roditelja, vršnjaka, socijalne sredine pri čemu se njihovi psihički problemi samo produbljuju. Psihoterapija vam može pomoći da uspostavite kontakt sa svojim detetom, da sagledate i zadovoljite autentične potrebe svog deteta koje nisu uvek jasno vidljive na prvi pogled.

Roditelji se svakako uključuju u tretman sa decom.

Razvod roditelja predstavlja veliku promenu u životu deteta. Deci je prvenstveno teško da razumeju šta se to dogodilo roditeljima i zbog čega se dogodilo. U novonastaloj situaciji koju ne razumeju u potpunosti, deca osećaju veliku nesigurnost, strah od napuštanja, tugu zbog odlaska jednog roditelja. Mnoga deca veruju da su ona kriva za razvod i imaju potrebu da ga spreče. Veoma je važno odgovoriti na pitanja koje dete postavlja iskreno. Potrebno je objasniti detetu da ono nije krivo i nikako ne može biti krivo za razvod, da ljubav među roditeljima više ne postoji. Mnoga deca se plaše ako su roditelji prestali da se vole da će i ljubav prema njima jednog dana nestati. Potrebno im je objasniti da je to druga vrsta ljubavi i da ona ne može da nestane. Deci je u stresnoj situaciji potrebno da osete sigurnost, empatiju i razumevanje.