Online psihoterapija i savjetovanje

Dr Dragana Đurić-Pelemiš
Klinički Geštalt psihoterapeut
Specijalista porodične / obiteljske medicine

 

Par rječi o meni

Rođena sam i živim u Tuzli, R BiH. Tu sam završila Medicinski fakultet-opšti smjer, zatim specijalizirala porodičnu/obiteljsku medicinu, radila dugo UZ dijagnostiku i onda se odlučila ući dublje u Psihologiju, tada sam upisala Fakultet za integrativnu psihoterapiju Wuzburg, Njemačka i nakon završetka četvorogodišnjeg studija nastavljam da se bavim  psihoterapijom od 2010 godine do danas.

Od kada je Geštalt ušao u moj život, nastupile su velike promjene ali danas mogu reći  da je to bila odlična odluka donešena  u pravo vrijeme.

Geštalt volim jer uvažava različitost osoba, prihvata otpore  klijenta i daje obostranu  slobodu kreiranja ritma terapije. U terapiji  klijent stiče znanja i vještine kako preuzeti odgovornost i pronaći rješenja i odgovore koji su mu potrebni i koji mu mogu koristiti tokom života. Moja uloga u terapiji je da ubrzam i obogatim sadržajem taj proces i da Vam dam osjećaj da ste shvaćeni i prihvaćeni upavo takvi kakvi jeste.

Vjerujem da su ljudi po prirodi dobri i da svako zaslužuje da živi sretan i ispunjen život.

Šta je psihoterapija?

Psihoterapija je lečenje razgovorom ili lečenje uz pomoć razgovora. Psihoterapija predstavlja proces koji se odvija između terapeuta i klijenta i sastoji se od niza verbalnih i neverbalnih tehnika koje imaju za cilj da dovedu do boljeg mentalnog funkcionisanja ili eliminacije psihičkih smetnji. Psihoterapeut i klijent najčešće sede jedan preko puta drugog i razgovaraju.Jedan susret traje oko 50 minuta, a najčešće preporučeni ritam je jednom nedeljno.

Pored rešavanja problema i teškoća, psihoterapija u velikoj meri omogućava “rast i razvoj“ ličnosti. Radeći „na sebi“osoba jača svoju ličnost, „nosi“ životne nedaće na drugačiji ( zdraviji) način. Takve osobe razvijaju svoju kreativnost, imaju kvalitetniji život, a lično i profesionalno su zadovoljnije.

Problematika

Trauma

Reč „trauma“ je grčkog porekla i originalno označava ranu iz nekog spoljnog uzroka. U tom smislu „psihička trauma“ je emotivna i kognitivna rana, poremećaj individualne dinamičke ravnoteže, koji nastaje kada su lične sposobnosti za prevladavanje preplavljene na duže vreme. Najčešće situacije koje izazivaju traumu su: psihičko i/ili fizičko zlostavljanje, ugroženost, lična ili ugroženost bliskih osoba, članova porodice, zdravstveni problemi, smrt bliske osobe, nasilje u porodici ili drugi oblici nasilja, nesrećni slučajevi, gubitak materijalne sigurnosti, ratne okolnosti ili elementarne nepogode idr. Osoba doživljava traumu kao intenzivan strah, užas, bespomoćnost.

Stres

Stres je reč koju sve češće čujemo. Sve veći zahtevi modernog društva često deluju preplavljujuće na čoveka. Stres definišemo kao napor i pritisak koji doživljavamo kada se suočavamo sa zahtevima i očekivanjima koja postepeno ili naglo utiču na našu sposobnost da se nosimo ili upravljamo svojim životom . Uobičajeni stres je nešto što je pozitivno i podsticajno za svakog čoveka. Takav stres nas motiviše da damo sve od sebe da dovršimo ono što smo počeli. On nije poražavajući i lako se vratimo u uobičajeni ritam života. Problem nastaje kada je stres toliko jak da osećamo da ne možemo da se nosimo sa zahtevima i očekivanjima koji su pred nama. Takođe jednako štetna je i produžena izloženost brojnim svakodnevnim zahtevima, čak i manjim koji mogu voditi dubokim emocionalnim ranama.

Stres na poslu

Stres na poslu zaslužuje posebnu pažnju između ostalog i zbog toga što nema osobe koja nije doživela stres na poslu i nema zanimanja koje nije stresno. Međutim pojedina zanimanja su po prirodi posla više izložena stresu. Najviše su izložene stresu osobe kojima je na radnom mestu ugrožen život ili su odgovorni za život drugih ljudi kao npr. zdravstveni radnici, piloti.

Najveći izvor stresa su poslovi koji zahtevaju:

  • Donošenje odluka
  • Stalnu razmenu informacija sa drugima
  • Rad u lošim fizičkim uslovima
  • Brzina poslova i dinamičnost rada
  • Kratki vremenski rokovi

Gubitak voljene osobe

Gubitak voljene osobe sastavni je deo naših života. Možemo slobodno reći da ne postoji osoba koja bar jednom, na bilo koji način nije izgubila nekog sa kim je bliska. Bilo da se radi o raskidima veza sa partnerima, prekidanju prijateljstva ili smrti naših najbližih, gubici su bolna iskustva koja vrlo često negativno utiču na psihofizičko stanje osobe. Kada izgubimo voljenu osobu, odjednom nam život postaje težak, ispunjen tugom, nepirhvatanjem. Kao normalne reakcije na događaj javljaju se šok, bes, manjak samopouzdanja, praznina, usamljenost, očaj, osećaj dezorijentacije kao i mentalne blokade. Tuga podrazumeva duševnu i telesnu reakciju na pretrpljeni gubitak, ali doprinosi tome da možemo da se oprostimo od voljene osobe.

Razvod braka

Razvod braka je sve učestalija pojava u društvu, toliko česta da se više i ne iznenadimo kada čujemo da se neko koga poznajemo razvodi. Da li smo svi zaboravili one dobro poznate savete matičara: “…I u dobru i u zlu“ i „Budite ljubomorni, ne jedno na drugo nego na svoj brak! Čuvajte ga od svih iskušenja! „ ili smo to shvatili kao samo još jednu frazu rečenu tog dana koja ne znači mnogo.

Bilo kako bilo, razvod braka, kao sve učestalija društvena pojava zahteva posebnu pažnju, naročito sa psihičke tačke gledišta. Po statistikama razvedeni ljudi kraće žive od onih koji su u braku. Ne smemo zanemariti ni taj „zdravstveni“ aspekt razvoda.

Usluge

Individualna psihoterapija podrazumeva seanse u kojima učestvuju samo terapeut i klijent. Seansa traje oko 50 minuta. Najčešće preporučeni ritam je jednom nedeljno. U zavisnosti od potreba klijenta može biti i ređe, ali i češće (dva, tri puta nedeljno).

Cilj individualne terapije je rešavanje tegoba, ali i osvešćivanje i prihvatanje sebe, kao i sagledavanje sebe i socijalne sredine na drugačiji način. Osoba pronalazi nove načine da ostvari zreo i konstruktivan kontakt sa sredinom. Kao rezultat oseća se zadovoljnije, ispunjenije i na kreativniji način usmerava svoju životnu energiju.

Grupna psihoterapija, poput individualne, pomaže ljudima da unaprede svoje načine nošenja sa problemima. Međutim, ovde se osoba, osim sa terapeutom, susreće sa grupom ljudi. Ova vrsta terapije usmerena je na interakcije među članovima grupe, pa je posebno prikladna za one osobe koje imaju problem u socijalnim odnosima.

Grupa predstavlja socijalnu sredinu u malom i kao takva nam nudi:

  • mogućnost da vežbamo socijalne veštine (osetljivost za potrebe i osećanja drugih, toleranciju na različitosti, izražavanje emocija na zdrav i konstruktivan način)
  • mogućnost da saznamo kako nas drugi vide
  • mogućnost da vežbamo načine uspostavljanja komunikacije sa osobama koje ne poznajemo, sa osobama suprotnog pola itd.
  • podršku sa saznanjem da nismo jedini i sami sa svojim problemima.

Terapija sa parovima najčešće podrazumeva rad sa partnerima. Ali ona može da se primeni u radu sa bilo koje dve bliske osobe (brat i sestra, majka i kćerka, majka i sin, otac i sin, dva prijatelja itd). U ovoj vrsti terapije, uz pomoć terapeuta, klijenti rešavaju svoje konflikte, uče da izražavaju emocije na konstruktivan način, da uvažavaju različitosti, kao i da neguju partnerski odnos, osvešćuju koja uverenja i stavovi ometaju njihov odnos u braku, sa partnerom itd.

Terapija sa parovima se najčešće koristi kada:

 

  • jedan ili oba partnera ne osećaju emotivnu bliskost
  • partneri nisu u mogućnosti da reše konfliktne situacije
  • partneri nisu usaglašeni u pogledu načina vođenja domaćinstva
  • partneri nisu jedinstveni u pogledu stavova vezanih za vaspitanje dece
  • jedan ili oba partnera nisu zadovoljni svojim seksualnim životom.

Ovaj vid terapije usmeren je na rad sa osobama koje planiraju da stupe u brak ili koje su nedavno stupile u brak.

Izbor bračnog partnera i odluka da se stupi u brak predstavlja jednu od najvažnijih životnih odluka svake osobe. Izbor bračnog druga zavisi od stavova, vrednosti, navika svakog pojedinca. Partneri se najčešće biraju po uzoru na uspešne partnerske odnose roditelja ili odbacuju ono što se pokazalo kao neuspešno u svojoj primarnoj porodici.

Nekada osobe stupaju u brak i pod pritiskom sredine iako u stvari nisu našle pravu osobu za sebe i ne osećaju se spremnom za taj korak.

Osnovni preduslov za harmoničan i srećan brak je separacija odnosno odvajanje od svoje porodice. Izabrati „pravu“ osobu da bude životni saputnik nije lako. Ukoliko niste sigurni da li pravite pravi izbor obratite se stručnjaku. Traženje saveta od prijatelja i rođaka nije idealno rešenje s obzirom da oni ne mogu da budu neutralni i nemaju stručna znanja.

Savremeni način života, brz tempo, kao i sve manje slobodnog vremena veliki su izazov, naročito za roditelje. Oni su rastrzani između borbe za egzistenciju i potrebe da obezbede što veća materijalna sredstva, sa jedne strane, i potrebe da se posvete deci, sa druge strane.

U takvoj situaciji često smo nervozni, previše zahtevni ili previše popustljivi. Deca nemaju sposobnosti kao odrasli da izraze svoja osećanja, strahove, razmišljanja itd. Mnogi se u takvoj situaciji okreću virtuelnom svetu kompjuterskih igrica i interneta ili pronalaze druge načine da se bore sa negativnim osećanjima. Na takav način deca se sve više otuđuju od roditelja, vršnjaka, socijalne sredine pri čemu se njihovi psihički problemi samo produbljuju. Psihoterapija vam može pomoći da uspostavite kontakt sa svojim detetom, da sagledate i zadovoljite autentične potrebe svog deteta koje nisu uvek jasno vidljive na prvi pogled.

Roditelji se svakako uključuju u tretman sa decom.

Razvod roditelja predstavlja veliku promenu u životu deteta. Deci je prvenstveno teško da razumeju šta se to dogodilo roditeljima i zbog čega se dogodilo. U novonastaloj situaciji koju ne razumeju u potpunosti, deca osećaju veliku nesigurnost, strah od napuštanja, tugu zbog odlaska jednog roditelja. Mnoga deca veruju da su ona kriva za razvod i imaju potrebu da ga spreče. Veoma je važno odgovoriti na pitanja koje dete postavlja iskreno. Potrebno je objasniti detetu da ono nije krivo i nikako ne može biti krivo za razvod, da ljubav među roditeljima više ne postoji. Mnoga deca se plaše ako su roditelji prestali da se vole da će i ljubav prema njima jednog dana nestati. Potrebno im je objasniti da je to druga vrsta ljubavi i da ona ne može da nestane. Deci je u stresnoj situaciji potrebno da osete sigurnost, empatiju i razumevanje.

    Kako ova praksa radi?

    Online psihoterapija je terapija preko video veze putem Skype aplikacije za desktop ili telefon.

    Rezervišite termin

    Na kalendaru u narednoj sekciji Vi rezervišete termin u željeno vrijeme.

    Email konfirmacija Vašeg termina

    Dobit ćete email sa potvdom Vašeg termina na email adresu koju unesete prilikom rezervacije termina.

    Psihoterapija putem video poziva

    Za video poziv koristimo aplikaciju Skype. Vi i ja se konektujemo na poseban kanal u unaprijed dogovoreno vrijeme.

    Rezervacija termina

    Na kalendaru ispod izaberite datum i vrijeme koje vam odgovara. Inicijalni termin je besplatan i traje 15 minuta.

    Cijene i način plaćanja

    Kako da izvršim plaćanje ako se odlučim na psihoterapiju?

    Plaćanje se vrši putem PayPall naloga. Na našem prvom inicijalnom sastanku, koji je besplatan, se dogovorimo koliko često je potrebno da imamo sesije i o cijeni pojedinačne sesije. Plaćanje se vrši najmanje 24 sata unaprijed. Ukoliko iz bilo kog razloga, Vaša ili moja spriječenost, nismo u mogućnosti da održimo sesiju, uplaćeni novac se refundira u punom iznosu.

    Pin It on Pinterest

    Podjelite sa prijateljima

    Podjelite ovu stranicu sa vašim bližnjim i prijateljima.